| Друштво архивиста Србије | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| „Заштита архивске грађе и регистратурског материјала државних и
друштвених предузећа у процесу приватизације“ децембар 2006. године Реферат: 8. Невена Карабашевић, виши архивиста
|
РЕЗИМЕ: Историјски архив Ниш је приликом редовних обилазака,
а уз помоћ података из Агенције за приватизацију, констатовао да је
у Нишавском округу до сада приватизовано 57 предузећа, а 104 је
спремно за приватизацију У процесу приватизације и објективни и субјективни фактори су утицали да архивска грађа и регистратурски материјал не буду у потпуности сачувани и сређени. Све ово је довело до неких проблема, приликом приватизације предузећа. Није нађена техничка документација грађевинских објеката (Ниш-промет, МИН-ове фабрике) или техничка документација машина, па је ономогућен ремонт (МИНГ „Ковачница“). Због вредности, техничка докумената су незаконито отуђена из појединих предузећа (фабрика пумпи „Јастребац“) и нелегалном трговином дошла до конкурента На сву срећу, већи део предузећа које је Спољна служба Историјског архива Ниш обилазила, су редовно вршила сређивање архивске грађе, тако да нови власници нису имали проблема да после приватизације наставе са радом и да преузму права и обававезе над архивском грађом. Најзанимљивије приватизовано предузеће, што се тиче односа према архивској грађи и регистратурском материјалу, је свакако ДИН „Фабрика дувана“ад Ниш у саставу PHILIP MORIS INTERNACIONAL. После приватизације је ангажован тим од педесет људи који је годину дана радио, по америчким стандардима, на сређивању архивске грађе. Листа категорија регистратурског материјала са роковима чувања је урађена детаљно, тако да сваки документ, из сваке службе, има своју шифру. Најинтересантније је како се архивска грађа и регистратурски материјал обележава. Сваки регистратор има свој „bar cod“, свака кутија (у коју је смештено по 4 рег.) и полица. Урађен је посебан софтвер за вођење архивског пословања. Уз помоћ читача, за „bar cod“, у сваком моменту се може знати који регистратор, која кутија и полица садрже коју врсту докумената. Уз тај податак иде и када, и ко је паковао кутију, а и када је време излучивања Већина власника приватизованих предузећа је врло одговорна према архивској грађи и регистратурском материјалу. Међутим, због незнања појединих, неопходно је да Архиви наступе као институције које се бину о спровођењу ЗАКОНА О КУЛТУРНИМ ДОБРИМА. Ту се поставља питање да ли је наш Закон застарео, јер и он није лишен времена и промена до којих је дошло, тако да мора бити подложан преиспитивању и изменама које долазе са променим система, односно преласка друштвене у приватну својину. Закон би требао да пружи исти степен заштите архивске грађе и регистратурског материјала без обзира у чијем је власништву. Тиме треба подстаћи и иницијативе нових власника који можда имају идеје о мерама које треба увести да би се очувале заштићене целине архивске грађе. Препоруке би требало да буду рационалне, како би се прилагодили постојећој ситуацији. Међутим не могу се наметнути идеални модели за сва приватизована предузећа. Потребно је довести до ограничавања личних слобода и права власника, који мисле да куповином предузећа могу располагати и архивском грађом и да могу са њом радити шта хоће. |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Историјски архив Ниш је
приликом редовних обилазака, а уз помоћ података из Агенције за
приватизацију, констатовао да је у Нишавском округу до сада
приватизовано 57 предузећа, а 104 је спремно за приватизацију, али
још није продато. Остала друштвена предузећа су у току припрема за
приватизацију. У регистратурама које се приватизују стање архивске грађе и регистратурског материјала још није на завидном нивоу, али је много боље него ранијих година. И објективни и субјективни фактори су утицали да архивска грађа и регистратурски материјал не буду у потпуности сређени. У регистратуарама је велику улогу за очување архивске грађе и регистратурског материјала имао смештајни простор за одлагање, а такође и кадар који је радио на овим пословима. Регистратурски материјал је врло често смештен у неадекватним просторијама, у влажним подрумима или топлим таванима, па је дошло до физичког пропадања. Такође и лица која су радила на сређивању, су различите стручне спреме, тј. нису довољно упознати са начином вођења канцеларијског и архивског пословања. Предузећа која су имала задужено лице за архиву имају најсређенију архивску грађу и регистратурски материјал. Многа предузећа нису била у стању да сачувају архивску грађу због тога што нису имали Листу категорија регистратурског материјала са роковима чувања, па је излучивање вршено насумице, и том приликом је уништена архивска грађа која има трајни рок чувања и важна је за неке сегменте процеса приватизације тог предузећа. Нека предузећа су имала проблем због нагомиланог писаног материјала који је чуван од постојања предузећа, ништа није излучивано, па је проналажење појединих докумената било отежано. Такође и статусне промене предузећа, спајања и раздвајања, су допринела губљењу трага деловима архивске грађе. Све ово је довело до неких проблема приликом приватизације предузећа. Није нађена потпуно или делимично техничка документација грађевинских објеката (Ниш-промет, МИН-ове фабрике) или технолошка документација машина, па је ономогућен ремонт, или је потребно тражити нову лиценцу за те машине (МИНГ „Ковачница“) Приликом приватизације предузећа било је неопходно, али није увек урађено, да се обавесте нови власници о недостатку поједине врсте архивске грађе. Ови недостаци су настали зато што се архивска грађа и регистратурски материјал не налази на пописној листи основних средстава. Или ако је има, а то су документа везана за патенте и лиценце, вредност им је нула. Архивска грађа и регистратурски материјал чини интегрални део једног предузећа, па његово губљење представља ненадокнадив губитак, а нови власник остаје ускраћен за део имовине која му приватизацијом припада. На тржишту постоји вредност одређене техничке или технолошке документације, а понеки документ може да има високу цену. Имајући у виду да постоји нелегална трговина документима која су потребна за процес производње, поједини власници приватизованих предузећа су тражили да се уведу мере које би их заштитиле од конкурентских предузећа, која су до техничко-технолошке документације дошле на незаконит начин и уз помоћ те документације се баве производњом истих производа (фабрика пумпи „Јастребац“). На сву срећу, већи део предузећа, које је Спољна служба Историјског архива Ниш обилазила, су редовно вршила одабирање архивске грађе (на основу Листе категорије регистратурског материјала), сређивање архивске грађе по врсти и хронологији и упис у архивску књигу. Многа предузећа немају посебне просторије намењене за одлагање архивске грађе и регистратурског материјала, али имају добро сачувану архивску грађу, тако да нови власници нису имали проблема да после приватизације наставе са радом. Права и обавезе над архивском грађом и регистратурским материјалом су пренете новом власнику који је непосредно одговоран за своје власништво. Задатак новог власника да заштити и сачува архивску грађу, а то ће најлакше бити у оним предузећима која су најбоље бринула о својој архивској грађи и сачували је у потпуности, или је издвојили по нашим упутствима. Најзанимљивије приватизовано предузеће, што се тиче односа према архивској грађи и регистратурском материјалу, је свакако ДИН „Фабрика дувана“ад Ниш у саставу PHILIP MORIS INTERNACIONAL. Фабрика је пре приватизације имала делимично сређену архиву, али расуту по разним просторијама у кругу фабрике. После приватизације , ангажован је тим од педесет људи, углавном запошљених у ДИН-у, који су годину дана радили на сређивању и обележаваљу архивске грађе и регистратуског материјала. То се радило по америчким и међународним стандардима. Свака служба је имала задужено лице (кординатора) који се бавило сређивањем свог дела архивске грађе и регистатурског материјала. Тако да сада ДИН „Фабрика дувана“ Ниш у својој главној филијали у Нишу и у осталим пословним јединицама има 13 сређених депоа ( по врсти и хронологији) . Листа категорија регистратурског материјала са роковима чувања, је урађена детаљно, тако да сваки документ, из сваке службе, има своју шифру. Документи, осим рока чувања имају прописано да ли су од историјске, опште или фискалне вредности Најинтересантније је како се архивска грађа и регистратурски материјал обележава. Сваки регистратор има свој „bar cod“. Свака кутија, у коју је смештено по 4 регистратора, има свој „bar cod“, као и палета или полица на којој се налази кутија. Урађен је посебан софтвер за вођење архивског пословања. Уз помоћ читача, за „bar cod“, у сваком моменту се може знати који регистратор, која кутија и полица садрже коју врсту докумената. Уз тај податак иде и када, и ко је паковао кутију, а и када је време излучивања , ако су у питању документа која немају трајни рок чувања. Све филијале овог региона су повезане за базу података у Лозани, па се може у сваком моменту знати, у којој филијали се налази неки документ. У приватизованим предузећима власници се суочавају са проблемима при очувању и одржавању архивске грађе као целине на окупу и обезбеђењу њихове заштите. То захтева успсотављање сарадње између приватизованих предузећа, односно власника, агенција за приватизацију и Архива. Новим власницима је потребно пружити информације о важности архивске грађе, о њеном чувању, потреби да буде сређена и евидентирана. Треба им указати да се архивска гарађа може вредновати на разне начине, за оперативне токове предузећа и за истраживања која би касније уследила. Архив треба да има највећу улогу у пружању инструкција и помоћи власницима приватизованих предузећа, али треба да нам се омогући контрола и преглед архивске грађе и регистратурског материјала. Неки нови власници нису упознати са радом Архива, па је код појединих присутан отпор приликом контакта са службеницима Архива. Зато је неопходно, да се приликом приватизације, дају званична обавештења о делокругу рада Архива као институције. Потребно је организовати одговарајуће програме информисања које власник треба да добије, и права и обавезе које из тога проистичу. Ми се држимо одређених критеријума који можда нису довољно јасни, јер се неке ствари раде на одређени начин, због наслеђене праксе, који нису у складу са ситуацијом у процесу приватизације. У поступку заштите архивске грађе треба консултовати и власника и дати му могућност да да свој коментар на предложене налоге. Већина власника је врло одговорна према архивској грађи и регистратурском материјалу, па често та брига иде у другу крајност и не жели да излучи ништа од безвредног регистратурског материјала. Код појединих власника главни мотив да остави сав писани материјал, без обзира што је рок чувања истекао је утрошак времена и материјалних средстава које би биле потребне за сређивање архивске грађе и регистратурског матеијала. Неки власници приватизованих предутзећа се позивају на Закон о приватизацији који их обавезује да, због социјалног програма персонална досијеа и осталу документаицју везану за радни однос, чувају само две године. Они мисле да по истеку тог периода, можда при отпуштању радника треба да униште ту документацију, или да је предају Архиву. То углавном зависи од степена свести нових власник, о важности трајне документације, где наравно спадају персонална досија, картони личних доходака, платни спискови, обрасци М4 и др. Зато је неопходно да Архиви наступе као интитуције које се бину о спровођењу, Закона о културним добрима. Веома је важно да наметнемо новом власнику и запосленима у том предузећу важност спровођења мера за очување архивске грађе. Ту се поставља питање да ли је наш Закон застарео, јер и он није лишен времена и промена до којих је дошло тако да мора бити подложан преиспитивању и изменама које долазе са променом система, односно преласка друштвене у приватну својину. Закон би требао да пружи исти степен заштите архивске грађе и регистратурског материјала без обзира у чијем је власништву. Тиме треба подстаћи и иницијативе нових власника који можда имају идеје о мерама које треба увести да би се очувале заштићене целине архивске грађе. Препоруке би требало да буду рационалне, како би се прилагодили постојећој ситуацији. Међутим не могу се наметнути идеални модели за сва приватизована предузећа. Потребно је довести до ограничавања личних слобода и права власника, који мисле да куповином предузећа могу располагати и архивском грађом и да могу са њом радити шта хоће. |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
